Interpesonalna komunikacija je komunikacija između najmanje dve osobe. Može se odrediti kao interakcija u kojoj jedna osoba prezentuje određene sadržaje drugoj osobi kako bi uticala na njeno ponašanje ili učestvovala u stvaranju situacija koje će doprineti menjanju njenih  vrednosnih stavova. Interpersonalna komunikacija zahteva prepoznavanje  povratne informacije, slušanje, saosećanje, artikulisanje pozitivnog odgovora, pažljivo posmatranje sebe i drugih uz dobro korišćenje reči i pokreta. U toj situaciji možemo da pratimo sagovornika, njegovu intonaciju, pogled, gestove i da svoj govor,  kao i neverbalnu komunikaciju, artikulišemo u odgovor koji će sagovornik prihvatiti.

Dijalog

Svakodnevno stupamo u komunikaciju sa ljudima u poslu i privatnom životu. Koliko dobro komuniciramo odražava se na naše odnose i naše emotivno stanje. Zato je važno da ovaj vid komunikacije dobro savladamo. Interpersonalna komunikacija služi da prenesemo i primamo informacije, da utičemo na druge ljude, da izgradimo nove kontakte i prijateljstva, da iskažemo svoje potrebe, da rešavamo probleme…

Proces komunikacije

ELEMENTI INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE

UČESNICI U KOMUNIKACIJI >> PORUKA >> KANAL KOJIM SE PORUKA PRENOSI >> POVRATNA INFORMACIJA >> KONTEKST >> SMETNJE U KOMUNIKACIJI

Veštine koje su potrebne za uspešnu interpersonalnu komunikaciju

  • EFEKTIVAN GOVOR
  • NEVERBALNA KOMUNIKACIJA
  • AKTIVNO SLUŠANJE
  • PRIMANJE I SLANJE INFORMACIJA
  • PREGOVARANJE
  • UBEĐIVANJE
  • UTICAJ
  • PREVAZILAŽENJE BARIJERA U KOMUNIKACIJI
  • REŠAVANJE PROBLEMA
  • DONOŠENJE ODLUKA
  • OSTVARIVANJE PRVOG SUSRETA
  • KOMUNIKACIJA U PARTNERSKIM ODNOSIMA